Carinik siđe opravdan kući svojoj, a ne farizej.

 

 Čitanje svetog Evanđelja po Luki   18, 9-14

U ono vrijeme: Nekima koji se pouzdavahu u sebe da su pravednici, a druge podcjenjivahu, reče Isus ovu prispodobu:

»Dva čovjeka uziđoše u Hram pomoliti se: jedan farizej, drugi carinik. Farizej se uspravan ovako u sebi molio: ’Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: grabežljivci, nepravednici, preljubnici ili – kao ovaj carinik. Postim dvaput u tjednu, dajem desetinu od svega što steknem.’ A carinik, stojeći izdaleka, ne usudi se ni očiju podignuti k nebu, nego se udaraše u prsa govoreći: ’Bože, milostiv budi meni grešniku!’ Kažem vam: ovaj siđe opravdan kući svojoj, a ne onaj! Svaki koji se uzvisuje, bit će ponižen; a koji se ponizuje, bit će uzvišen.«

Riječ Gospodnja.

U današnjem evanđelju Isus nas poučava o stavu koji trebamo zauzeti u molitvi, priča priču onima koji se smatraju pravednima i omalovažaju druge.
Farizej dolazi u hram da hvali sebe,  vjeruje u vlastitu pravednost, misli da Bogu ništa nije dužan. U njegova dobra djela uvukla se oholost, njegova molitva je molitva samohvale, sebe smatra boljim i pravednijim od drugih, moli u stavu ponosne oholosti, pa je njegova molitva Bogu manje prihvatljiva.
Carinik, svjestan svoje grešnosti, u stavu poniznog povjerenja, stoji izdaleka, ali je svojom nutrinom blizu Boga, ne uspoređuje se s drugim, nego se iskreno otvara Božjem milosrđu, priznaje vlastitu nedostojnost i ne gleda druge.
I mi nekad s visoka gledamo druge i komentiramo njihov moralni i duhovni život, dok smo slijepi za vlastite prijestupe i slabosti.
Za dobro u nama budimo zahvalni, jer nam je darovano, ali uza sve talente postoji u nama i grešni dio koji je potreban Božjeg milosrđa.
Pomozi mi Gospodine, da prepoznajem i otkrivam dobro u drugome, oslobodi me farizeja u meni -“Smiluj se meni grešniku”.

Senka

TRIDESETA NEDJELJA KROZ GODINU